https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/protest-advokata-u-nisu-zbog-odluke-vks/
Foto: vk.sud.rs
Advokati iz Niša protestovali su danas iz zgrade Osnovnog i Višeg suda u tom gradu zbog promene stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o troškovima obrade kredita u sporovima između građana i banaka.
Advokati su kazali novinarima da su se spontano okupili kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog, kako su kazali, „katastrofalne odluke“ Vrhovnog kasacionog suda da banke mogu da nastave da naplaćuju troškove obrade kredita, bez obaveze obrazlaganja tih troškova.
Jedan od okupljenih advokata Andrija Krasić je izjavio da je pomenuta odluka Vrhovnog kasacionog suda u potpunosti suprotna načelima savesnosti i načelima jednakosti ugovornih strana.
„Ovim putem Vrhovni kasacioni sud je zabio nož u leđa kako svim građanima tako i sudijama, koji su svih ovih godina donosili odluke vodeći se njihovim stavom, koji je sada u potpunosti promenjen“, istakao je Krasić.
On je kazao da je na taj način, neko ko treba da štiti pravnu sigurnost, tu sigurnost potpuno ugrozio.
„Takva promena stava može dovesti do toga da banke sada iskoriste neke vanredne pravne lekove na osnovu kojih će građani morati da plaćaju i svoje advokate i advokate banaka i sudske troškove“, izjavio je Krasić.
Prema njegovim rečima, mnoge presude koje su sada nepravosnažne mogu biti preinačene od strane viših sudova, što će takođe dovesti do toga da građani snose troškove celog postupka.
Po završetku protesta advokati su se mirno razišli, ne isključujući mogućnost da se uskoro ponovo okupe kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo promenom stava Vrhovnog kasacionog suda.
Inicijativa za ocenu ustavnosti uredbe za vreme vanrednog stanja
Niški advokat Andrija Krasić podneo je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu, podržan od još nekoliko advokatskih kancelarija iz ovog grada, za pokretanje ocene ustavnosti Uredbe da je tokom vanrednog stanja moguće voditi i krivični i prekršajni postupak protiv bilo kog lica za nepoštovanje ovih mera.
Ovi advokati upozoravaju da se time narušava glavna brana koja građane Republike Srbije štiti od kršenja njihovih ljudskih prava i osnovnih sloboda u krivičnom i prekršajnom postupku.
“To znači, da ako vi izađete napolje u vreme trajanje policijskog časa, a budete uhvaćeni u nepoštovanju te mere, ne možete da budete kažnjeni i novčano sa 150.000 dinara i plus kaznom zatvora do 3 godine ili drugom krivičnom sankcijom. To je nedopustivo i neustavno. Načelo ne bis in idem kao jedno od najznačajnijih načela predstavlja zabranu ponovnog suđenja istom okrivljenom protiv koga je za isto krivično delo ili prekršaj pokrenut ili je pravnosnažno okončan prekršajni ili krivični postupak”, objašnjava Krasić.
Podnosioci inicijative ukazuju da samo stupanje na snagu ove Uredbe može imati neotklonjive štetne posledice na građane, imajući u vidu da protiv lica mogu biti paralelno vođeni i prekršajni i krivični postupak za isto činjenično stanje i da u istim postupcima lica mogu biti pravnosnažno osuđena i postupci okončani.
„A čime bi se došlo do povrede načela ne bis in idem tojest, ustavom zagarantovanog prava shodno člana 34.st.4. Ustava Republike Srbije, kao i povrede člana 4. Zakonika o krivičnom postupku i člana 8. Zakona o prekršajima“, navodi Krasić.
Sasvim je jasno, objašnjava, da se štetne posledice ogledaju u tome što postoji mogućnost da isto lice bude kažnjeno u krivičnom postupku na zatvorsku kaznu ili neku drugu krivičnu sankciju, a u prekršajnom na novčanu kaznu, koja će se u slučaju neplaćanja od strane osuđenog lica zameniti za kaznu zatvora (za svakih 1000 dinara kazne 1 dan zatvora).
„Time bi došlo do neosnovanog lišenja sloboda ili neosnovanog kažnjavanja, te bi nastala značajna nematerijalna šteta okrivljenih lica koji bi njenu naknadu potom potraživala od Republike Srbije, a što bi na kraju prouzrokovalo značajne troškove u Budžetu RS, koji će nakon ovog teškog stanja za privredu i ekonomiju biti dodatno pod opterećenjem“, dodaje.
Krasić i još petoro advokata: Nemanja Stamenković, Igor Živković, Adriana Savić, Nikola Todorovski i Sanja Cvetanović, zatražili su da Ustavni sud pokrene postupak za ocenu ustavnosti osporene Uredbe.