Imunitet odbornika nije neograničen: kako je pravnosnažno okončan slučaj uvrede sa skupštinske govornice u Nišu

Postupak koji je otvorio jedno od najvažnijih pitanja u domaćoj sudskoj praksi poslednjih godina — dokle seže imunitet izabranih funkcionera — okončan je pravnosnažnom odlukom. Viši sud u Nišu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je nekadašnji predsednik Skupštine grada Niša oglašen krivim za krivično delo uvrede izrečene sa skupštinske govornice. Privatnog tužioca u ovom postupku zastupala je Advokatska kancelarija Krasić.

Značaj ovog slučaja prevazilazi njegove aktere. Presuda potvrđuje pravno načelo koje je do sada u praksi retko dolazilo do izražaja: odbornički i poslanički imunitet postoji, ali nije neograničen.

Šta se dogodilo

Uvrede su izrečene u decembru 2023. godine, sa govornice Skupštine grada Niša, u vreme dok je okrivljeni obavljao funkciju zamenika predsednika gradskog parlamenta. Ono što ovaj slučaj čini pravno specifičnim jeste priroda tih uvreda. Nije bila reč o kritici rada nekog funkcionera, niti o političkoj raspravi o temi sa dnevnog reda. Uvrede su bile upućene privatnom licu i ličnog su karaktera — takozvani napad ad hominem, usmeren na ličnost, izgled i dostojanstvo pojedinca.

Privatni tužilac je ranije, u periodu od 2013. do 2017. godine, obavljao funkciju direktora javnog preduzeća, ali u trenutku kada su uvrede izrečene nije bio na toj funkciji, niti je njegov rad bio predmet skupštinske rasprave. Postupak je vođen po privatnoj tužbi za krivično delo uvrede.

Osnovni sud u Nišu doneo je prvostepenu presudu kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen na novčanu kaznu od 200.000 dinara, uz obavezu plaćanja troškova postupka. Viši sud u Nišu potom je tu presudu potvrdio, ali je novčanu kaznu smanjio na 150.000 dinara.

Sa pravnog stanovišta, sam iznos kazne nije ono što ovaj slučaj čini značajnim. Suština je u tome da je utvrđena krivica za krivično delo. Pravnosnažnost, uz to, ima konkretne posledice: presuda se više ne može pobijati redovnim pravnim lekovima, postaje izvršna, a osuđenom teče rok od 15 dana da plati izrečenu kaznu i troškove postupka.

Ključno pravno pitanje: dokle seže imunitet odbornika?

Odbrana se tokom postupka pozivala na odbornički imunitet — tvrdnju da funkcioner sa skupštinske govornice može da iznosi ocene i tvrdnje bez pravnih posledica. Sud je, međutim, zauzeo drugačiji stav, oslanjajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova.

Suština presude leži u jednoj važnoj razlici, koju je advokat Andrija Krasić objasnio nakon izricanja prvostepene presude:

Postoji poslanički i odbornički imunitet, to je nesporno, ali sada je potvrđeno da on nije neograničen. Mi smo tokom postupka dostavili i odluke Evropskog suda za ljudska prava, kao i neke starije odluke Vrhovnog kasacionog suda koje su to potvrdile. Jedno je davanje mišljenja i glasanje u političke svrhe i u svrhe javnog interesa — a drugo je da to mišljenje bude generisano kroz nasilje, da sadrži nasilje i uvrede.

Andrija Krasić, advokat privatnog tužioca

Upravo tu granicu jasno je povukao i Viši sud u Nišu, u obrazloženju svoje odluke:

Првостепени суд је правилно утврдио и да се не може под окриљем политичке делатности учинити легитимним и допуштеним вређање и понижавање грађана уз намеру омаловажавања будући да то излази из домена слободе изражавања… и то не у оквиру парламентарне дебате (размене), већ према лицу које није функционер у том тренутку и које није присутно у сали, нити је његов рад био део дневног реда локалног парламента. Тиме би се… поступило супротно циљу заштите да се заштити дебатни потенцијал органа, а не појединац, па би политичка дебата била основ за недозвољено вређање ad hominem.

Из образложења одлуке Вишег суда у Нишу

Drugim rečima: imunitet štiti političko izražavanje, glasanje i iznošenje stavova u okviru mandata i javnog interesa. Ono što ne štiti jeste vređanje i ponižavanje pojedinca sa namerom omalovažavanja — pogotovo kada je usmereno na lice koje u tom trenutku nije funkcioner, nije prisutno u sali, niti je njegov rad na dnevnom redu. Skupštinska govornica postoji da bi se zaštitila slobodna debata, a ne da bi bila osnov za nedozvoljeni napad ad hominem.

Advokat Krasić je nakon pravnosnažnosti tu poruku formulisao sasvim jasno:

Bilo ko, pa čak i političari, čak i za skupštinskom govornicom, ne smeju da vređaju druge ljude i da ih nazivaju pogrdnim imenima. Imunitet ih ne štiti. Oni moraju da daju primer svojim ponašanjem, a ne da budu generatori nasilja.

Andrija Krasić

Zašto je ova presuda važna

Prema oceni odbrane privatnog tužioca, presuda predstavlja svojevrstan presedan. U domaćoj sudskoj praksi poslednjih dvadesetak godina retko je ko od izabranih funkcionera pozvan na krivičnu odgovornost za reči izgovorene sa skupštinske govornice. Uvreženo shvatanje bilo je da odbornici i poslanici uživaju potpunu slobodu izražavanja, uključujući i sadržaje uvredljive ili preteće prirode.

Ovom presudom sud je stao u zaštitu oštećenog čije su čast i dostojanstvo povređeni izgovorenim rečima. Advokat Krasić je značaj odluke sažeo ovako:

Poslata je jasna poruka svim političarima i akterima koji često sami generišu nasilje u ovoj zemlji svojim nastupima u skupštinama — da moraju da biraju reči, da moraju da se izražavaju kulturno, u skladu sa svojim pozivom i funkcijom predstavnika građana.

Andrija Krasić

Obaveza poštovanja suda

Slučaj je otvorio i jedno prateće pitanje — poštovanje sudskih poziva i odluka. Postupak je trajao više od godinu i po dana, a glavni pretres dugo nije mogao da se održi. Advokat Krasić je tim povodom podsetio na načelo koje se odnosi na sve, bez izuzetka:

Obaveza je svih građana, pa i političara i funkcionera, da se odazivaju na pozive suda i da poštuju sve sudske odluke. Nepoštovanje sudskih organa, naročito od strane javnih funkcionera, stvara vrlo negativnu sliku za sve građane.

Andrija Krasić

Strah od pokretanja postupka protiv nosilaca vlasti

Jedno od pitanja koje ovaj slučaj otvara jeste i ono koje se retko izgovara naglas: da li se običan građanin uopšte usuđuje da pokrene postupak protiv nekoga ko obavlja javnu funkciju. Strah od odmazde realan je razlog zbog kog mnoge povrede prava nikada ne dođu pred sud. Advokat Krasić na to gleda ovako:

Mislim da se i mnoge kolege pitaju da li bi se usudile da podnesu privatnu tužbu ili krivičnu prijavu protiv nekog nosioca vlasti — bilo lokalne ili državne — jer se ljudi plaše odmazde. Ja mislim da niko ne treba da ima taj strah, jer svako treba da radi svoj posao. Pa i do Evropskog suda za ljudska prava, ako treba. Nema tu straha — jer nas upravo strah i dovodi tu gde jesmo.

Andrija Krasić

Ova presuda je, u tom smislu, i praktična poruka: pravni put postoji, dostupan je i može da dovede do rezultata, bez obzira na to koju funkciju obavlja lice protiv kog se postupak vodi.

Zaštita časti i ugleda pred sudom

Ovaj slučaj pokazuje da pravni sistem prepoznaje granicu između slobode političkog izražavanja i povrede tuđe časti i dostojanstva. Uvreda je krivično delo, bez obzira na to sa koje govornice je izrečena i koju funkciju obavlja onaj ko je izgovara.