Gubitak posla retko dolazi u pravom trenutku, a kada se desi naglo i bez jasnog obrazloženja, zaposleni se često oseća kao da nema izbora. Istina je drugačija. Zakon o radu propisuje tačno definisane razloge, postupak i rokove kojih poslodavac mora da se pridržava prilikom otkaza. Ako bilo koji od tih uslova nije ispunjen, otkaz može biti osporen — a u praksi se ispostavi da značajan broj otkaza ima propuste u postupku.
U ovom tekstu objašnjavamo koja prava zaposleni ima kada dobije otkaz, koji rokovi su presudni i u kojim situacijama vredi potražiti pravnu pomoć.
Kada poslodavac sme da da otkaz?
Poslodavac ne može da raskine radni odnos po sopstvenom nahođenju. Zakon o radu razlikuje nekoliko osnova za otkaz, a najčešći su:
- Prestanak potrebe za radom zaposlenog usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena (tzv. višak zaposlenih).
- Nezadovoljavanje radnih obaveza ili nepoštovanje radne discipline.
- Učinjena povreda radne obaveze.
- Nedolazak na posao i druge zakonom propisane situacije.
Za svaki od ovih osnova zakon propisuje različit postupak. Kod viška zaposlenih, na primer, poslodavac je u određenim slučajevima dužan da isplati otpremninu i da razmotri mogućnost premeštaja. Kod povrede radne obaveze, poslodavac mora prethodno da dostavi upozorenje i omogući zaposlenom da se izjasni.
Pravo na upozorenje i izjašnjenje
Jedno od najvažnijih prava zaposlenog jeste pravo da bude obavešten i saslušan pre nego što otkaz postane konačan. Kada se otkaz zasniva na ponašanju ili radu zaposlenog, poslodavac je dužan da mu dostavi pisano upozorenje u kome navodi osnov za otkaz i ostavi rok da se na navode izjasni.
Ako poslodavac preskoči ovaj korak — a u praksi se to dešava — otkaz može imati formalni nedostatak koji se kasnije može iskoristiti u postupku osporavanja. Upravo zato je važno sačuvati svu dokumentaciju: rešenje o otkazu, upozorenje, prepisku i sve što je razmenjeno sa poslodavcem.
Rok za osporavanje otkaza — najvažniji detalj
Ovo je deo koji najviše košta zaposlene koji odugovlače. Protiv rešenja o otkazu može se pokrenuti radni spor pred sudom, ali u zakonom propisanom roku. Taj rok je relativno kratak i počinje da teče od dana dostavljanja rešenja.
Praktičan savet: čim primite rešenje o otkazu, zabeležite datum prijema i ne odlažite konsultaciju. Kada rok protekne, mogućnost osporavanja pred sudom se gubi, bez obzira na to koliko je otkaz bio osnovan ili neosnovan.
Šta zaposlenom pripada prilikom prestanka radnog odnosa
Nezavisno od osnova za otkaz, zaposlenom u načelu pripadaju određena primanja koja poslodavac mora da izmiri:
- Neisplaćena zarada za već obavljeni rad.
- Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor.
- Otpremnina, u slučajevima kada je zakon ili opšti akt predviđa (npr. kod viška zaposlenih).
Ako poslodavac ova primanja ne izmiri, to je poseban osnov za potraživanje, nezavisno od pitanja zakonitosti samog otkaza.
Kada je otkaz nezakonit?
Otkaz se može smatrati nezakonitim u nizu situacija — kada nije sproveden propisan postupak, kada ne postoji valjan osnov, kada je dat u vreme kada zaposleni uživa posebnu zaštitu (na primer tokom trudnoće, porodiljskog odsustva ili bolovanja pod određenim uslovima), ili kada je obrazloženje rešenja paušalno i bez dokaza. O samom postupku osporavanja pisali smo detaljnije u posebnom tekstu.
Kada potražiti advokata?
Pravovremena procena je ključna upravo zbog kratkih rokova. Advokat za radno pravo u Nišu može da proceni vaš slučaj, utvrdi da li postoje osnovi za osporavanje i preuzme zastupanje u radnom sporu.
Zaključak
Otkaz ne znači automatski da su sva vrata zatvorena. Zaposleni ima pravo na upozorenje i izjašnjenje, pravo da ospori nezakonit otkaz u zakonskom roku i pravo na sva neisplaćena primanja. Najveća greška u praksi je čekanje — jer rokovi teku od trenutka prijema rešenja. Ako ste u ovakvoj situaciji, pravovremena pravna procena može da napravi razliku između izgubljenog i ostvarenog prava.
Napomena: Ovaj tekst ima informativni karakter i ne predstavlja pravni savet. Svaki slučaj je specifičan. Za procenu vaše konkretne situacije obratite se Advokatskoj kancelariji Krasić.