Krivično pravo

1) odmah na jeziku koji razumete budete obavešteni o razlogu hapšenja;
2) pre nego što budete saslušani, imate sa braniocem poverljiv razgovor koji se nadzire samo gledanjem, a ne i slušanjem;
3) neposredno pre prvog saslušanja pročitate krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
4) Vašem saslušanju prisustvuje branilac;
5) ništa ne izjavite, uskratite odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznesete svoju odbranu, priznate ili ne priznate krivicu;
6) zahtevate da bez odlaganja o hapšenju bude obavešten neko od članova Vaše porodice ili drugo blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji ste državljanin, odnosno predstavnik ovlašćene međunarodne organizacije javnopravnog karaktera, ako imate status izbeglice ili lica bez državljanstva;
7) zahtevate da Vas bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud.
Lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu.

Krivični postupak može se pokrenuti krivičnom prijavom ili privatnom tužbom, u zavisnosti od toga o kom krivičnom delu se radi. Treba obratiti pažnju i na vreme koje je proteklo od izvršenja krivičnog dela, zbog zastarelosti krivičnog gonjenja i posebnog roka za podnošenje privatne tužbe.

Nije. Starijim maloletnicima (licima koja su u vreme izvršenja krivičnog dela navršila šesnaest, a nisu navršila osamnaest godina) može se izreći kazna maloletničkog zatvora. Ostale krivične sankcije koje se mogu izreći maloletnim učiniocima krivičnih dela su vaspitne mere i određene mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom. Advokati u našoj kancelariji završili su posebnu obuku Pravosudne akademije u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i sertifikovani su za postupanje u svim fazama ovih postupaka.

Pritvor je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka i ne bi se smela odrediti ukoliko se ta svrha može ostvariti drugom merom (recimo Zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta; Zabrana napuštanja boravišta; Jemstvo; Zabrana napuštanja stana). Sud će odrediti pritvor ukoliko (uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova): 1) se lice krije, izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; 2) postoje okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela: 3) postoje okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače; 4) okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti; 5) je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora u određenom trajanju, a delo je dovelo do uznemirenja javnosti. Sud mora pustiti na slobodu pritvoreno lice čim prestanu da postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen.

Jeste. Pritvor u toku istrage može trajati najviše 3 meseca od dana lišenja slobode (iz važnih razloga trajanje pritvora može se produžiti najviše za još tri meseca). Nakon predaje optužnice sudu pritvor može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Najpre, istražni zatvor kao institut ne postoji u našem pravu. Postoji pritvor kao mera za obezbeđenje prisustva lica, koji se određuje iz zakonom propisanih razloga i zatvor, kao jedna od krivičnih sankcija koja može uslediti posle osude. Policija nema ovlašćenja da pregovara sa osumnjičenim o vrsti i visini kazne, već o tome odlučuju javni tužilac i sud, u zavisnosti od faze postupka i ovlašćenja koja imaju po zakonu.

Osim što okrivljeni može sam da izabere branioca i ovlastiti ga punomoćjem, to može učiniti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi. Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje izjavom na zapisnik kod organa postupka.

Ne, pretresanje može narediti samo sud, na obrazloženi zahtev javnog tužioca i naredba o pretresanju mora da sadrži tačan razlog pretresanja. Zakon propisuje i posebna pravila za pretresanje, koja se odnose na to koja lica moraju biti prisutna, u koje vreme se pretresanje po pravilu vrši, kao i kako se mora voditi zapisnik. Pretresanje stana bez naredbe je dozvoljeno samo u izuzetnim situacijama i to:
uz saglasnost držaoca stana;
ako neko zove u pomoć;
radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela;
radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog;
radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

Izricanje kazne ispod zakonskog minimuma predviđeno je institutom ublažavanja kazne. Sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad:
1) zakon predviđa da se kazna može ublažiti;
2) zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;
3) utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju na to da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.
Valja napomenuti da za pojedina krivična dela, na primer delo iz čl.246 KZ Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga ne može se izreći kazna ispod zakonskog minimuma odnosno ispod 3 godine.